Slađana Rakić: “Funkcionalnost formalnog obrazovanja se dobrim delom razvija kroz neformalno obrazovanje, aktivizam i samoinicijativu”

Međusektorska saradnja je važna jer se funkcionalnost formalnog obrazovanja dobrim delom razvija kroz neformalno obrazovanje, aktivizam i samoinicijativu. Kako se to sprovodi u praksi pojašnjava Slađana Rakić, profesorka književnosti i srpskog jezika, zaposlena na poziciji bibliotekarke u Gimnaziji u Kruševcu .

Sa kojom organizacijom (organizacijama) ste ostvarili saradnju i kada?
Na ovo pitanje ću odgovoriti sa stanovišta koordinatora tima za karijerno vođenje i savetovanje, što je jedno od mojih zaduženja u školi u protekle tri godine. U tom periodu smo sarađivali sa NVO Edukativni centar i Kancelarijom za mlade. Aktivnosti su obuhvatale predavanja, radionice, tribine i sl. Saradnja je realizovana delom u prostoru Gimnazije, ali češće u prostorijama Kluba za mlade, Kulturnog centra, Kruševačkog pozorišta i drugih sličnih prostora u gradu.

Da li je saradanja nastavljena i ako jeste u kom obliku?
Saradnja je nastavljena konkretno kroz projekte i koncipiranje neke vrste zajedničkog plana rada za ovu školsku godinu.

Šta је vaša institucija dobilia sarаdanjom sa organizacijom/ama?
Smatram da su učenici naše škole na dobitku zbog većih mogućnosti informisanja, neformalnog obrazovanja i omladinskog aktivizma, koje su ostvarene upravo ovom saradnjom.

Zbog čega je, po vašem mišljenju, važna saradnja institucija sa organizacijama koje se bave omladinskim radom?
Zato što je to u savremenom dobu potreban model obrazovanja mladih. Postojeći sistem obrazovanja im, još uvek, može pružiti znanje, ali se funkcionalnost tog znanja dobrim delom razvija kroz neformalno obrazovanje, aktivizam i samoinicijativu. Omladinske organizacije pozitivno utiču na taj segment razvoja mladih.

Šta mislite da je potrebno uraditi kako bi se saradnja između institucija i organizacija koje se bave omladinskim radom podilgla na viši nivo?
Svakako je potrebno nastaviti saradnju između škola i omladinskih organizacija. Pitanje je, međutim, da li bi ta saradnja, u postojećoj konstelaciji stvari, postojala da nije projekata? I još važnije pitanje: Zašto je to tako? Možda ćemo nakon odgovora na ta pitanja znati i kako da saradnju podignemo na viši nivo.